,,Bow echo” Super oluja

Poslednjih dana bili smo svedoci izuzetno jakih olujnih nevremena na prostoru našeg regiona. Svi pišu o razornim superćelijama, koristeći termine koje ni sami ne razumeju, ali niko da objasni šta se stvarno dogodilo?

Čini mi se, iz raznoraznih objava, da se mediji prosto utrkuju da stave što bombastičniji, ,,strašniji” naslov. I na taj način još više dižu paniku kod naroda. Uglavnom se ovakve oluje vezuju za Mađarsku, ali nisu retkost ni na našim prostorima. Dakle, dešavalo se i ranije.

Moram reći, čast izuzecima, tj. kolegama sa SerbianMeteo foruma. Često pominjem taj forum, jer je to pravo mesto, gde se znanje o meteorologiji i iskustvo deli nesebično među članovima. Mogu slobodno da kažem da sam ja ,,dete” SerbianMetea.

Pa da krenemo redom.

Jaki jugozapadni vetrovi podigli su veoma topao vazduh sa severa Afrike pravo na Mediteran, pa samim tim i jednim delom na nas. Naše područje nije bilo u epicentru vrelog vazduha već smo se nalazimo na granici između dve vazdušne mase, sveže severnije i vrele malo južnije. Prirodna granice dveju vazdušnih masa bila je na liniji Alpa i Karpata.

S vremena na vreme, pod pritiskom vazdušnih masa, (tople I hladne) granica se pomera ka jugu I severu. Kada svežiji vazduh procuri između Alpa I Karpata prema nama, stvaraju se idealni uslovi da u kontaktu dve vazdušne mase dođe do eksplozivne reakcije atmosfere. Pa smo tako prethodnih dana od Italije, Slovenije, preko Hrvatske, Mađarske, Srbije I Rumunije imali pojavu ekstremnih grmljavinskih oluja sa pojavom dugoživećih superćelijskih oblaka. Opet će neko reći: ,,Kako to nikada nije bilo kod nas?”. Dešava se svake godine, što je sasvim normalno za naše klimatske uslove.

19. jula, jaki grmljavinski procesi su se još u prepodnevnim satima inicirali na području Italije i Slovenije i u jakoj visinskoj zapadnoj struji su se širili dalje na istok. Kako je oblačnost išla ka istoku u delovima Slovenije i Hrvatske došlo je do formiranja superćelijskih oblaka, koji su svoj maksimum dostigli kod Gradiške u Hrvatskoj, odakle su dolazili izveštaji o razarajućem nevremenu.

Međutim ovo nije bio jedini superćelijski oblak, već se u Bosni nešto južnije formirao još jedan. Na tom južnom kraku superćelija se kretala u desno od dominantne struje, a na severnom kraku u levo od dominante struje. Između ove dve superćelije formirale su se nove pojedinačne ćelije koje su se u daljem kretanju spojile i formirale u liniju. Na radarskom snimku se mogao uočiti odraz u obliku luka, takozvani ,,Bow echo”.

Tranzicija grmljavinske oluje u ,,Bow echo,, oluju, tj. oluju sa radarskim odrazom u obliku luka. Gde: isprekidana linija predstavlja područje sa najjačim vetrovima u oluji, strelice smerove krtanja vetrova u oluji.

,,Bow echo,, oblik oluje formira se zbog snažnog i naglog hlađenja vazduha u prednjem delu olujne linije (hladnog fronta), koji gura vlažan i topao vazduh ispred sebe. Topao vazduh na ivicama olujne linije, teži da se podigne iznad hladnijeg vazduha, što rezultira oblikovanjem izdužene krivine u oluji. Radarski odraz u obliku luka često ukazuje na snažne grmljavinske aktivnosti duž svoje ivice, posebno na najisturenijem delu luka, gde vetrovi mogu da dostignu udare I preko 200 km/h.

Za razliku od klasičnih superćelijskih oblaka, kod ovakvog tipa oluje vrlo je retka pojava krupnog grada, tj. njegova pojava je moguća uglavnom na južnom i severnom kraku oluje. Na slici iznad, obeleženo slovima A i C, gde je moguća i pojava tornada, ali na našim prostorima se to vrlo retko dešava. Ovakve oluje spadaju u red dugoživećih oluja I mogu u par sati da pređu preko 1000 km.

Nadam se, da će vam ovaj tekst koristiti i da sam uspeo barem barem malo da vam objasnim šta i kako nastaje? Ovo nema nikakve veze sa teorijama zavera, harpovima, prskanjem, zaprašivanjem i kojekakvim čudima. Sve su ovo prirodni procesi. Nekih godina su više izraženi, nekih manje. Moramo da shvatimo da Zemlja ima svoje mehanizme regulacije, a ovo je upravo jedan od njih.