Svakog leta ista priča
Kao i svakog leta, čim temperature počnu da prelaze 35 stepeni na Celzijusovoj skali, tako krene i priča kako se od građana kriju stvarno izmerene temperature, da se ne bi proglasilo stanje elementarne nepogode ili ne daj Bože vanredno stanje, situacija. Nazavite to kako god hoćete.
Da ne ispadne da je sve nekakva teorija zavere. A znam da će se mnogi javiti upravo na tu temu. Stižu mi svakakve gluposti u porukama, mada sam već navikao. To, toliko ide u krajnost, da nekada stvarno ostanem bez reči. Cilj ovog teksta nije da nekoga omalovažavam, ali ko shvati, shvati, ko ne ja tu ništa ne mogu. 🙁
Na slici iznad možete videti današnjemaksimalne temperature na našem području. Ovo svakako nije maksimum za jun mesec. Junski rekord od kada se vrši merenje na stanici u Ćupriji iznosi 40.1 stepen, a prva prilika za njegovo dostizanje biće u subotu kada se očekuju maksimalne temperature od 38 do 40 stepeni. Svakako rekord iz jula 2007. je teško dostižan sa izmerenih 44.6 stepeni.
Kako se zapravo, pravilno meri temperatura?
WMO ( Svetska Meteorološka Organizacija) je propisala standarde merenja temperature vazduha. I ti standardi se primenjuju u celom svetu i jedini su relevantni. A zašto postoje standardi ? Pa da bi dobijeni podaci merenja temperature mogli da se upoređuju sa drugim stanicama na bilo kom delu zemaljske kugle.
Ako termometar postavimo na suncu iznad asfalta (što je čest slučaj ovih dana) mi ne bi dobili stvarnu temperaturu vazduha, već temperaturu koju izrači sam asfalt. Isto je tako i sa drugim materijalima: staklom, betonom, metalom itd. Što je predmet tamniji i ima veći toplotni kapacitet, upiće više sunčevih zraka i izračiće više toplote.
Zbog svega navedenog iznad, u meteorologiji se termometar postavlja na 2 metra visine iznad travnate površine (kako bi se uticaj podloge smanjio na minimum), u tzv. “meteorološki zaklon”. To je u stvari kućica, napravljena od drveta koja je ofarbana u beloj boji kako bi što više mogla da odbije sunčeve zrake, a samim tim smanjila zagrevanje materijala na minimum. Poseduje proreze koji imaju ulogu da omoguće nesmetano cirkulisanje vazduha unutar same kućice i štite instrumente od direktnog izlaganja suncu.
Na slici iznad je jedan od mogućih izgleda meteorološke kućice, tj. zaklona. Danas postoje i savremene digitalizovane stanice kojima ovakav tip zaklona nije potreban, već je on mnogostruko manji i praktičniji.
I sada dolazimo do možda i onog glavnog. Jedno pitanje za vas. Da se nismo mi možda malo razmazili i postali svileni?!
Bile je vrućine i dok nismo imali klima uređaje, pa se niko nije žalio na vrućinu. A da ne pričam, to više pamte malo stariji kako se išlo na more. Fićko, stojadin, naravno bez klime pa teraj.
O našim starima koji su radili na njivi ceo dana, da ne pričam. Motika u šake, pa udri o zemlju, a redovima kukuruza nikad kraja. Ni faktora, ni kremica, ništa, pa su živeli po 90. godina. Mi ovako ,,svileni,, do 70-te ako doguramo biće premija. Da ne idem dublje, šta jedemo i čime sve natapamo njive.
Svi hoće da žive u gradu, da se sve asfaltira, pokocka, betonira da se ne gazi blato, a posle se kuka kako je vrućina. Evo, dok ovo pišem, a skoro je prošlo 23h, temperatura u gradu 27.5 stepeni, u isto vreme u Sisevcu 18.8.