Oblaci nastaju kada se vodena para u atmosferi kondenzuje u kapljice vode ili kristale leda. Kondenzacija se obično javlja kada se topla, vlažna vazdušna masa podiže u atmosferi i hladi se. Kad se vazduh ohladi do tačke kondenzacije, vodena para počinje da se kondenzuje u vidu malih kapljica vode ili kristala leda, što dovodi do formiranja oblaka.

Postoji nekoliko načina na koje se vazduh može podići u atmosferi i doprineti formiranju oblaka. Neki od najčešćih su:

1. 1. Konvekcija: Topli vazduh se podiže iznad zagrejane površine, poput zemlje ili mora. Kako se podiže, vazduh se hladi, što dovodi do kondenzacije i formiranja oblaka.
   2. Orografski uzdizanje: Kada vazdušna masa nailazi na planinski lanac, prisiljena je da se podigne, što dovodi do kondenzacije i formiranja oblaka.
   3. Frontalno uzdizanje: Kada dve vazdušne mase različitih temperatura i vlažnosti susretnu jedna drugu, jedna vazdušna masa će biti prisiljena da se podigne, što dovodi do kondenzacije i formiranja oblaka.

Kada se oblaci formiraju, mogu se klasifikovati u različite tipove u zavisnosti od njihove forme, visine i sastava. Ti tipovi oblaka mogu nam pomoći da razumemo trenutno vreme i da predvidimo kakvo će vreme biti u narednim satima ili danima

Postoji deset rodova oblaka, koje je definisala Svetska meteorološka organizacija (WMO). Oni su podeljeni u tri kategorije: visoki oblaci, srednji oblaci i niski oblaci.

1. 1. Visoki – iznad 6000 metara
   2. Srednji – od 2000-6000 metara
   3. Niski – ispod 2000 metara

Visoki oblaci se nalaze na visini iznad 6.000 metara i karakteriše ih tanka, prozirna i perasta struktura. Ovi oblaci se formiraju u gornjem delu troposfere i uglavnom su sastavljeni od ledenih kristala. Postoje tri rodova visokih oblaka:

1. 1. Cirrus (Ci): Ovi oblaci su najčešći vid visokih oblaka. Oni su perasti i tanki, i imaju vlaknastu strukturu. Često se vide u obliku peraja, četkica ili pera.
   2. Cirrostratus (Cs): Ovi oblaci se sastoje od tankog sloja oblaka koji se često prostire preko celog neba. Mogu stvoriti prsten oko Sunca ili Meseca, koji se naziva halo.
   3. Cirrocumulus (Cc): Ovi oblaci su mali i beli, a često se javljaju u redovnim grupama. Imaju valovitu ili kupolastu strukturu.

Srednji oblaci se nalaze na visini između 2.000 i 6.000 metara i karakteriše ih slojevita struktura. Ovi oblaci su srednje visine i mogu biti sastavljeni od kapljica vode ili ledenih kristala. Postoje dva rodova srednjih oblaka:

1. 1. Altocumulus (Ac): Ovi oblaci se sastoje od slojeva sivih i belih oblaka. Mogu biti valoviti ili kupolasti i često se javljaju u redovnim grupama.
   2. Altostratus (As): Ovi oblaci se sastoje od ravnomernog sloja sivog oblaka koji može prekriti čitavo nebo. Sunce i Mesec mogu izgledati zamućeno kada prolaze kroz Altostratus oblak.

Srednji oblaci često ukazuju na promenu vremena u narednih nekoliko sati. Altocumulus oblaci mogu ukazivati na stabilno, ali hladnije vreme, dok se pojava Altostratus oblaka obično povezuje sa dolaskom tople fronte ili ciklone.

Niski oblaci se nalaze na visini manjoj od 2.000 metara i karakteriše ih gusta struktura. Ovi oblaci su često sivi ili beli i obično su sastavljeni od kapljica vode. Postoje tri rodova niskih oblaka:

1. 1. Stratus (St): Ovi oblaci se sastoje od ravne i horizontalne slojevite strukture koja može prekriti čitavo nebo. Mogu biti sivi ili beli i obično su povezani sa maglom ili laganom kišom.
   2. Stratocumulus (Sc): Ovi oblaci se sastoje od slojeva sivih ili belih oblaka koji su raspoređeni u redovne grupe. Mogu biti valoviti ili kupolasti i mogu pokriti deo ili celo nebo.
   3. Nimbostratus (Ns): Ovi oblaci se sastoje od gustog i tamnog sloja oblaka koji je povezan sa kišom, snegom ili ledom. Mogu prekriti čitavo nebo i obično se povezuju sa toplim frontama ili ciklonama.
   4. Kumulus (Cu): To je rod oblaka koji se nalazi na niskim visinama, obično ispod 2.000 metara. Ovi oblaci se karakterišu gustim belim i kupolastim oblacima sa tamnim senkama na dnu. Kumulus oblaci su formirani od kapljica vode i često se pojavljuju u grupama.
   5. Kumulonimbus (Cb): Je vrsta oblaka koja se formira usled snažne konvekcije i vertikalnog razvoja oblaka. Mogu dostići visinu od preko 10 kilometara i mogu biti praćeni obilnim padavinama, jakim vetrom, grmljavinom, gromovima i olujama. Ovi oblaci su česti tokom letnjih meseci u područjima sa toplim i vlažnim vazduhom.

Niski oblaci su obično povezani sa lošim vremenom i smanjenom vidljivošću. Stratus oblaci mogu ukazivati na stabilno i hladno vreme, dok se pojava Stratocumulus oblaka obično povezuje sa stabilnim vremenom. Nimbostratus oblaci obično ukazuju na dugotrajnu kišu ili sneg.