Šta je front, kako nastaje?

Svako bi pomislio neko bojno polje. Verujte mi, nije daleko od toga. Front je definisan kao prelazna zona između dve vazdušne mase različite gustine. Frontovi se protežu ne samo u vodoravnom smeru, već i u vertikalnom. Prema tome, kada se govori o frontalnoj površini (ili frontalnoj zoni), mislimo i na horizontalnu i vertikalnu komponentu prednjeg dela.Poznajemo pet tipova frontova I to:

• Hladni front
• Topli front
• Stacionarni front
• Okluzivni front

Hladni front

Hladni front je zona susreta hladne i tople vazdušne mase, gde hladna vazdušna masa zamenjuje toplu vazdušnu masu. Hladni front se kreće brže od toplog fronta i često prouzrokuje snažnije promene u vremenu.

Karakteristike hladnog fronta uključuju:

1. 1. Povećanje pritiska u hladnoj vazdušnoj masi koja se kreće u susret toplijoj vazdušnoj masi.
   2. Nagli pad temperature, dok hladna vazdušna masa istiskuje topliju vazdušnu masu.
   3. Nagla promena pravca vetra.
   4. Povećana relativna vlažnost, koja može dovesti do stvaranja. oblaka i padavina.
   5. Pojava jakih grmljavinskih oluja, uz moguće stvaranje tornadoa i jakih oluja.

Hladni front može imati veliki uticaj na vremenske uslove u području gde se javlja. Ova vrsta fronta može prouzrokovati naglo pogoršanje vremena, sa padom temperature i jakim vetrom. Pad temperature i promena pravca vetra mogu biti veoma nagli, što može dovesti do opasnih situacija, kao što su smanjena vidljivost, padavine i opasnost od oluja.

Hladni frontovi često putuju brže od toplih frontova, što može dovesti do stvaranja fronta okluzije ako se hladni front sretne sa toplom frontom.

Topli front

Topli front je zona susreta tople i hladne vazdušne mase, gde topla vazdušna masa zamenjuje hladnu vazdušnu masu. Topli front se kreće sporije od hladnog fronta i često prouzrokuje manje promene u vremenu.

Karakteristike toplog fronta uključuju:

1. 1. Smanjenje pritiska u toplijoj vazdušnoj masi koja se kreće u susret hladnoj vazdušnoj masi.
   2. Nagli porast temperature, dok topla vazdušna masa istiskuje hladniju vazdušnu masu.
   3. Promena pravca vetra, koji se okreće u smeru kretanja fronta.
   4. Pojava oblaka i padavina, uključujući kišu, sneg i led.
   5. Mogućnost pojavljivanja grmljavinskih oluja, naročito ako se topliji vazduh podiže iznad hladnije vazdušne mase.

Topli frontovi obično uzrokuju manje dramatične promene u vremenskim uslovima u odnosu na hladni front. Ipak, mogu prouzrokovati duže periode padavina, a moguće su i jake grmljavinske oluje. Topli frontovi se obično kreću sporije od hladnih frontova, pa promene u vremenu mogu biti postepenije.

Topli frontovi su često povezani sa ciklonima, što može dovesti do promene smera vetra i daljih promena u vremenskim uslovima. Kada se topliji vazduh podiže iznad hladnije vazdušne mase, mogu se formirati oblaci i padavine.

U nekim slučajevima, topliji vazduh se može podizati toliko brzo da dovede do stvaranja grmljavinskih oluja.
.

Stacionarni front

Stacionarni front predstavlja zonu susreta tople i hladne vazdušne mase koja se ne kreće u određenom pravcu ili se kreće veoma sporo. Ovo se dešava kada se područje sa toplijom vazdušnom masom sretne sa područjem hladnije vazdušne mase, ali se nijedna vazdušna masa ne kreće dovoljno brzo da bi potpuno istisnula drugu.

Karakteristike stacionarnog fronta uključuju:

1. 1. Statični položaj fronta, sa manjim promenama u vremenu u poređenju sa hladnim i toplim frontovima.
   2. Vlažni uslovi, zbog prisustva tople i vlažne vazdušne mase koja se susreće sa hladnijom vazdušnom masom.
   3. Mogućnost formiranja dugotrajnih perioda padavina.

Stacionarni frontovi obično traju duže od hladnih i toplih frontova, što može dovesti do dugotrajnijih perioda kiše ili snega. Ovi frontovi mogu takođe izazvati probleme sa poplavama, jer dugotrajni periodi padavina mogu dovesti do naglog porasta nivoa reka.

Stacionarni frontovi su često prisutni tokom prolećnih i letnjih meseci, kada se toplija vazdušna masa susreće sa hladnijom vazdušnom masom. U ovom periodu godine, topla i vlažna vazdušna masa obično dolazi iz južnijih područja, dok hladnija vazdušna masa dolazi sa severa. Kada se ova dva područja sretnu, formira se stacionarni front.

Front okluzije

Ciklon u razvoju obično ima prethodni topli front (prednja ivica tople vlažne vazdušne mase) i brži hladni front (prednja ivica hladnijeg sušnijeg vazdušnog sloja koji se obavija oko centra polja niskog vazdušnog pritiska). Severno od toplog fronta nalazi se masa hladnijeg vazduha koja je bila na mestu pre nego što je došao topli front..

Karakteristike fronta okluzije uključuju:

1. 1. Stvaranje složenog sistema oblaka i padavina, uključujući kišu, sneg, led i grmljavinu.
   2. Jak vetar koji duva u smeru kretanja fronta okluzije.
   3. Promena temperature vazduha, pri čemu se topla vazdušna masa zamenjuje hladnom vazdušnom masom.
   4. Promena pravca vetra, često sa južne na severnu stranu.
   5. Visok nivo relativne vlažnosti, što dovodi do formiranja oblaka.

Kako se ciklon produbljuje, hladni front se okreće oko centra ciklona i hvata topli front. Ovo čini zaklonjeni front, koji predstavlja granicu koja razdvaja novu hladnu vazdušnu masu (na zapadu) od starije hladne vazdušne mase koja se već nalazi severno od toplg fronta.

Simbolično, okludirani front predstavljen je punom linijom sa naizmeničnim trouglovima i krugovima koji pokazuju smer u kojem se front kreće. Na obojenim vremenskim kartama okludirani front je iscrtan punom ljubičastom linijom.