Svetski dan meteorologije obeležava se već šest decenija svakog 23. marta, u znak sećanja na dan osnivanja Svetske meteorološke organizacije (WMO). WMO je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija, koja se bavi proučavanjem procesa i stanja atmosfere, klime i voda. Konvencija o njenom osnivanju stupila je na snagu 23. marta 1950. godine, a 11 godina kasnije ovaj dan proglašen je Svetskim danom meteorologije.
Svake godine obrađuje se jedna tema, a ove godine fokus će biti na temu ,,Budućnost vremena, klime i vode kroz generacije”
Da krenemo prvo od toga šta je meteorologija, pa ćemo se vratiti na glavnu ovogodišnju temu.
Meteorologija nije samo puko gledanje u nebo i davanje nekakvih prognoza. Meteorologija je višeslojna nauka, a prognoza je samo jedan od krajnjih produkata, koji se prezentuje u par rečenica. To je nauka o Zemljinoj atmosferi i promenama, tj. procesima koji se dešavaju unutar nje, kao i to, kako se ti procesi odražavaju na ljude i njihove aktivnosti. Neću vas sada opterećivati podelom meteorologije na grane, ima ih puno. O tome nekom drugom prilokom.
Paraćin
Da se vratimo ovogodišnjoj temi. Ne može čovek da utiče na klimu na globalnom nivou, ali na mikro nivou svakako može. Zapitajte se sami, zašto su letnje noći puno toplije u gradu nego van njega? Zašto su nam reke zagađenje?, Zašto nam je vazduh zagađen? Pa odgovor leži u nama samima. Zelene površine i kuće sa okućnicom zamenili smo betonom, reke su nam postale kante za smeće, gotovo uvek pod izgovorom ,,sve će to voda da odnese”, ali negde će to đubre stići i napraviti veliki problem. A posle?
Zagađenje vazduha jeste veliko, ali ne tokom cele godine (ovo se odnosi na grad, ne na pojedine industrijske komplekse) . Merenjem u Paraćinu, došlo se do zaključka da je vazduh zagađen upravo u zimskom delu godine, kada se za dogrevanje kuća i stanova koristi bukvalno sve i svašta. Uz povremene akcidente sa paljenjem deponije. Ne možemo za sve okriviti građane, snalaze se ljudi kako znaju i umeju. Prosto nemaju adekvatnu alternativu.
Alternativu treba da pruži država i da podstiče narod da menja navike. Bez ovoga nema boljitka. Ništa nije teško. Mala stvar koju uradimo danas može da napravi velike promene ne sutra, ali za par godina sigurno. Ako to ne uradimo na vreme, ne znam šta ćemo ostaviti naraštajima koji tek dolaze?
